Page 9 - Simprolit sistem
P. 9

sertifikacije, ovom je programu otvorio mogućnost manipulacije koja po svom značaju prevazilazi jednostavni
        rejting ekomanipulacije, a sertifikacija je prerasla u čitavu industriju. Sertifikati ne potrvrđuju apsolutne nego
        relativne vrednosti proizvoda; potvrđuju da je zadovoljen standard, ali ne govori puno o kvalitetu samog
        standarda. Proizvod dobije naizgled validan sertifikat od nezavisne agencije – ali proizvođači ili trgovinske
        asocijacije su uticali na razvoj sistema sertifikacije koji sledi niže standarde... Niske cene se postižu kroz
        eksternalizaciju troškova, uz potpuno zanemarivanje štete po okruženje i troškove saniranja te štete.
        Proizvođači/investitori pokupe profit, posledice snosi društvo u celini, a troškovi su uglavnom projektovani u
        budućnost ..."

        Po ocenama eksperata Svetske zdravstvene organizacije, stanovnik u gradu provodi skoro 80% svog vremena u
        zatvorenom prostoru. Pri tome je utvrđeno, upoređujući vazduh u prostorijama sa zaprljanim gradskim
        vazduhom, da je vazduh u stanovima 4-6 puta više zagađen od spoljašnjeg vazduha. Ljudi koriste više od
        500.000 hemijskih proizvoda, od čega više od 40.000 štetnih, ali samo za oko 1.500 proizvoda postoje
        normativno-tehnička regulativa ocene njihovog štetnog uticaja na okolnu sredinu. Više od 25% elemenata koji
        se mogu naći u vazduhu životnog prostora imaju alergijska svojstva. Ali najalarmantnije od svega je da su
        mnogi od tih materijala mutageni - da izazivaju kancerogena obolenja i čak promene na genetskom nivou, od
        čega će posledice osećati i buduća pokolenja.

        Formaldehid, fenol, toluol, stirol, benzol, aceton, acetati, ksiloli i druga štetna hemijska isparenja u vazduh
        dolaze iz raznih izvora: table nameštaja od lepljene drvene strugotine, itisoni, linoleumi, mineralne vune sa
        fenolom i formaldehidom, lepkovi za parket, aditivi za beton, ulja za oplatu, lakovi, boje, glet mase, hermetici,
        sredstva za pranje sudova i veša, omekšivači, dezodoransi... Tu su i polimeri koji se u procesu destrukcije
        pretvaraju u monomere, često opasne po zdravlje stanara...Tu su još i prašina, bakterije, virusi, gljivice, buđ,
        pesticidi i drugi zagađivači ...

        I sve to nije opasno ukoliko se njihovo prisustvo svodi na dozvoljenu koncentraciju u provetrenim prostorijama.
        Problem nastaje kada se, u nameri da se spreči prolaz pare kroz zidove radi što veće ekonomije energije, u
        zidove ugrađuju "parne brane" po principu "sendvič zidova" ili se za njihovu termoizolaciju koriste
        paronepropusni izolatori. Previđa se da na taj način para, zaustavljena u zidu, deponuje u njemu svu navedenu
        prljavštinu i zarazu koju sobom nosi, da takvi paronepropusni zidovi postaju svojeobrazna "septička jama" koja,
        kada taj štetni sadržaj pređe granične vrednosti, taj isti sadržaj vraća u stambeni prostor.

        Rezultati su porazni, koliko god da se oni ekomanipulacijom svode na pojedinačne greške, umesto da se
        sistemski rešavaju, uključujući i neophodne sanitarno-epidemiološke norme i pravila. Podaci da svako sedmo
        školsko dete u Beogradu boluje od astme, svako četvrto od alergije, smrdljive zgrade, bolesne zgrade kao uzrok
        oboljenja stanara, koksaki virusi po javnim zgradama sa zatvorenim sistemima ventilacije i mnogo drugog se
        razmatraju pojedinačno umesto sistemski i najčešće se javljaju kao jednodnevna novinarska vest sa nekog
        kongresa lekara ili ekologa, bez ikakvih daljih kompleksnih mera i propisanih normi nadležnih zakonodavnih
        organa.

        Još uvek nije u dovoljnoj meri probuđena svest o tome da našu urbanu budućnost možemo da doživimo samo
        ukoliko gradimo na načine koji ne samo da smanjuju ekološka oštećenja, već unapređuju zdravlje ekosistema i
        štite prirodne resurse, da put razvitka mora biti u harmoničnim odnosima sa prirodom i njenim resursima.

        Svaki sistem mora biti u harmoniji sa prirodom, oponašati je i regenerisati. Potrebna je krajnja opreznost u
        primeni sistema različitih od prirodnih, jer priroda je stvarana milionima godina i informacija njenog razvoja
        mora biti putokaz za sisteme koji računaju na dugovečnost i ekološku stabilnost. Promene su nelinearne – i mala
        izmena jednog resursa može dovesti do velikih izmena drugih.

        "Vaša kuća je zatvorena hermetički i ne propušta vazduh? Vlaga i buđ su na zidovima i na krovu? Sve je
        zatrovano insekticidima, pesticidima, sintetičkim omekšivačima, razblaživačima i protivpožarnom zaštitom?
        Sa plafona kaplje kondenz, sliva se niz zidove i trulež se širi? Vaša deca pate od dermatitisa, psorijaze i
   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14