Page 8 - Simprolit sistem
P. 8

Termoizolacija i zdravlje stanara



        TERMOIZOLACIJA OBJEKATA - DA, ALI NE PO CENU ZDRAVLJA STANARA


        Postoje neosporni prirodni procesi, ustanovljeni milionima godina, univerzalni sistemi vrednosti čije
        nepoštovanje kad-tad, ranije ili kasnije, ali jednoznačno izaziva trajne posledice po ekologiju i dugovečnost
        životnog prostora, sazdanog u nameri da u njemu stotinama godina žive i razvijaju se pokolenja.

        Ono što medicina predstavlja za čoveka, to je građevinska fizika za građevinske objekte, jer se i građevinski
        objekat, kao i živo biće – rađa, vremenom stari, zna da boluje i na kraju umire.

        Svesno ili ne, u poslednje vreme se u sredstvima masovnih informacija, popularnoj, pa i stručnoj literaturi
        pojam termoizolacija zamenjuje pojmom utopljavanje građevinskih objekata i na taj način se zanemaruje veoma
        bitan zahtev da termoizolovan zid mora da štiti, ne samo od hladnoće zimi, već i od prekomerne toplote leti, a
        što danas, u uslovima globalnog otopljavanja, postaje imperativ. Nažalost, u takvu zamku lobija proizvođača
        raznih termoizolacionih sistema upadaju ne retko i veoma kreativni stvaraoci.

        Sveobuhvatan i stručan izbor optimalnog sistema termoizolacije objekata, kako sa ekološke, tako i sa tehničke i
        ekonomske tačke gledišta, jedan je od najvažnijih zadataka projektanata i investitora.

        Sposobnost materijala da posle određenog vremena i pod određenim klimatskim uslovima zadrži svoje
        prvobitne karakteristike definiše se kao njegova dugovečnost. Dobra i neometana paropropustljivost, odsustvo
        kondenza, homogenost materijala i njegova unutrašnja struktura, karakteristike vezivnih sredstava samog
        materijala, otpornost na visoke i niske temperature pri promenljivoj vlažnosti i dr. direktno utiču na njegovu
        dugovečnost. U startu "jeftina" termoizolacija nedugovečnim termoizolacionim materijalima je u krajnjem zbiru
        višestruko skuplja, samo što troškove sanacije ili zamene posle isteka određenog vremena prebacuje na buduće
        korisnike tako termoizolovanog objekta.

        Zaštita građevinskog objekta, bilo od niskih ili visokih temperatura, veoma je kompleksan problem. Popularno
        rečeno, građevinski objekat ne može leti skinuti zimski kaput i zameniti ga laganom pamučnom majicom, niti
        može bar jednom u nekoliko godina menjati garderobu. Paropropusna termoizolacija fasadnih zidova je
        osnovna pretpostavka i najekonomičniji način poboljšanja ekoloških uslova stambenog prostora, pri čemu
        paropropusnost slojeva u zidu mora da raste iznutra ka spolja!

        Normativima dozvoljen kondenz u zidovima u okvirima propisanog vremena za njegovo isušavanje pod hitno
        treba zabraniti, s obzirom da se on, zajedno sa svim štetnim i opasnim materijama nakupljenim u zidu, isušuje
        ka unutra. S obzirom da se štetne materije u vazduhu, prema ispitivanju ruskog ekologa prof. A.I.Šafira nalaze u
        slojevima vazduha "debljine" 70 cm od poda i 70 cm od plafona, stradaju pre svega naša deca i domaće
        životinje, koji su blizu poda. Trenutno je u trendu graditi "pasivne kuće", kuće čiji zidovi ne dišu, sa
        paroizolacijom i debelim slojevima termoizolacije spolja. Pri tome se ne vodi računa da princip štednje energije
        po svaku cenu ima i druga, alternativna ekološka rešenja, te da nije daleka budućnost da će se sa objekata
        skidati mineralna vuna sa fenolom i formaldehidom, kao što se danas skida azbest - do skora nezamenljiv
        termoizolator... Na delu je gruba zamena teza, isticanje pozitivnih sa uporednim sakrivanjem negativnih
        karakteristika materijala i sistema, "farbanje u zeleno", kako od strane pojedinih proizvođača u želji za
        masovnom proizvodnjom njihovih materijala, tako i od strane pojedinih investitora, u želji da u eri ekonomske
        krize brže prodaju izgrađen prostor i ostvare što veću zaradu. U svetskoj literaturi to se naziva "greenwashing"
        (zeleno pranje, zeleno ispiranje mozga), odnosno, kako to naziva Jasminka Demin, d.i.a. LEED GA iz Kanade,
        "ekomanipulacija", sa ciljem da se jasno definišu, prepoznaju i suzbiju te štetne i opasne pojave čija je suština
        manipulacija u oblasti ekologije.

        U svom radu na ovu temu, ona dalje navodi: " Pokušaj da se zeleno reguliše putem sveobuhvatnog programa
   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13