Page 19 - Simprolit sistem
P. 19

Poslednjih godina bionika potvrđuje da je većina ljudskih patenata već "zapatentovano" prirodom! Priroda
        milenijumima, a ljudi od ne tako davnih vremena grade po istim zakonima, primenjujući u postupku stvaranja
        optimalna konstruktivna rešenja – preraspodelu funkcija, prijem opterećenja, dugovečnost, ekonomiju
        materijala i ekonomiju energije. A s obzirom da su "živi objekti" sazdani prirodom daleko savršeniji od onih
        koje čovek stvara, osnovni zadatak na putu razvitka naučno-tehničkog progresa predstavlja upravo osvajanje
        svih prednosti i karakteristika živih struktura.Tu spada i istraživanje novih materijala, arhitekturnih formi i
        konstruktivnih sistema, koji neće sadržati samo lepotu i harmoniju prirode, već i poštovati osnovni postulat
        izgradnje živih struktura – minimum energije uz maksimalnu dugovečnost. Na taj način, ne samo da će se dobiti
        mnogofunkcionalne "žive" arhitektonske strukture ("pametna kuća" i sl.), već će se realizovati i osnovni zadatak
        ekološke gradnje – ostvarivanje harmonije sa prirodom i aktivno očuvanje životne sredine.


        KOMPATIBILNOST SIMPROLIT SISTEMA SA PRINCIPIMA PRIRODE

        Primena prirodnih principa sazdavanja konstruktivnih struktura živih organizama i njihovo preslikavanje na
        konstruktivna rešenja objekata otvara veoma široke horizonte ka efektivnim pravcima usavršavanja
        građevinarstva, počev od osnovnih struktura, pa sve do funkcionisanja izgrađenih objekata po principima
        minimuma korišćenja energije (u prirodi opstaju samo oni sistemi koji u svojem funkcionisanju koriste
        minimum raspoloživih resursa i energije).


        Pri svem raznoobrazju struktura stvorenih prirodom u toku mnogomilenijumskog izbora, u osnovi konstruisanja
        izdvajaju se neki opšti principi:


          karakteristike formi i oblika – maksimalna čvrstoća i dugovečnost konstrukcije u prirodi obezbeđuje se pre
        svega krivoobraznim formama;
          odvojen prijem statičkih i dinamičkih opterećenja – statička opterećenja primaju se "pasivnim" materijalima,
        za čije funkcionisanje se ne troši energija. Povremena i dinamička opterećenja prihvataju se ućešćem "aktivnih"
        materijala za koje se dozvoljava trošenje energije (tipa mišića);
          razmeštaj nosivog materijala u pravcu prostiranja glavnih opterećenja – nosivi materijal kod pasivnih
        prirodnih konstrukcija raspoređuje se u pravcima dejstva postojanog opterećenja;
          povećanje opšte stabilnosti i prijem povremenih opterećenja vrši se nenosivim strukturama, koje u datom
        trenutku smanjuju opterećenje na nosivi sistem, pridajući mu nov kvalitet ukupnog povećanja stabilnosti uz
        minimalno koriščenja energije;
          racionalan raspored nosivih i nenosivih materijala – sve konstrukcije žive prirode (ćelije, tkiva i celi
        organizmi) održavaju formu na račun toga što uporedo sa čvrstim skeletom postoji elastičan sistem sastavljen
        od opni ispunjenim viskoznom protoplazmom;
          međusobna podela funkcija – obično svaki element ponaosob ima striktno određenu funkciju (nosivu,
        termozaštitnu, transportnu), pri čemu se ne retko više funkcija vrše jednim elementom (polifunkcionalnost).

        Na osnovu tih principa bionike funkcionišu i elementi konstruktivnih sistema u građevinarstvu – stubovi na
        pritisak, grede i međuspratne ploče na zatezanje, ljuske i kupole kao membrane i sverne strukture i sl.
                                                  ®
        Na osnovu tih principa sazdan je i Simprolit  sistem – sistem ekološke gradnje kreiran primenom osnovnih
        postulata Bionike (Bioničkog kreativnog inženjeringa).


                                      ®
        KORELACIJA SIMPROLIT  SISTEMA I ŽIVE PRIRODE SA ASPEKTA MEHANIČKIH
        KARAKTERISTIKA

        1.a Živa priroda - skelet kičmenjaka sazdan je po opštem principu i sastoji se iz dve osnovne grupe: osni i
        dodatni skelet. U osni skelet spadaju sve kosti koje se nalaze u sredini i obrazuju nosivi sistem tela – kosti
        glave, vrata, kičmenog stuba, rebra i grudna kost. Dodatni skelet čine kod svih živih bića ključne kosti, lopatice,
        kosti ruku, kosti bedra i kosti nogu. Osnovna funkcija skeleta je nosivost, kako mase tela, tako i opterećenja
        koje telo prima. Pri tome, u prenošenju stalnog opterećenja (sopstvene težine tela) učestvuje vertikalni sistem
   14   15   16   17   18   19   20   21