Page 14 - Simprolit sistem
P. 14

Jedan od zaključaka je da je odnos između čoveka i životnog prostora jedan vid interakcije dva "živa"
        organizma - i kuća se rađa kao i čovek, živi kao i čovek, boluje kao i čovek i umire kao i čovek. Ono što je
        cirkulacija krvi za čoveka, to je cirkulacija vodene pare za kuću, ono što je medicina za čoveka, to je
        građevinska fizika za zgradu...

        Uzrečica "dom je treća koža" slikovito opisuje interaktivni odnos između čoveka i doma u kojem živi: sama
        koža čoveka "diše", zatim garderoba čoveka koja treba da "diše" i dom kao treća obloga čiji zidovi treba da
        "dišu". Naravno, pojam "disanje" ovde treba shvatiti u širem značenju, kao evakuaciju štetnih gasova, izlučenja
        i isparenja manje ili više opasnih, u zavisnosti od njihove koncentracije, materija i produkata ljudskog bitisanja
        u zatvorenom prostoru.

        Ako se u kontekst navedenog stavi termin "ekološka kuća", trebalo bi da znači da je to dugovečna,
        vatrootporna, vlagootporna, biootporna, komforna obloga životnog prostora, u stanju da obezbedi uslove
        zdravog življenja, reguliše vlažnost životnog prostora i iz njega eliminiše štetne nusprodukte hemijskog,
        tehnološkog, humanoidnog i drugog porekla.

        A šta se to danas, praćeno svim marketinškim sredstvima, nudi kao "montažna ekološka kuća", sa dodatnim
        atributima kao "energoefektivna", "pasivna" i slično? U 90% slučajeva to su montažne kuće koje za spoljne
        zidove imaju "sendvič" iz sledećih slojeva (iznutra ka spolja): gips-karton, unutrašnja OSB ploča, PVC folija
        kao parna brana, mineralna vuna umetnuta između drvene konstrukcije, spoljašnja OSB ploča, stiropor, fasadni
        premaz. Unutrašnji zidovi su slični, samo bez dodatnog stiropora i PVC folije, koja treba da spreči kondenz
        vlage u mineralnoj vuni spoljašnjih zidova. Razmotrimo pojedinačno:


          gips-karton: izuzetno pogodan materijal za brzu gradnju i za prostorije gde se kompleksnim klimatskim
        uređajima reguliše vlažnost prostorija. Ima preko deset puta manju sposobnost resorbcije vlage u odnosu na
        klasičan malter, pa time i manju sposobnost za prirodnu regulaciju vlažnosti u prostoriji.

          OSB ploča: prava ekološka bomba, izvor otrovnih isparenja u životni prostor stanara ali i uzrok mutogenih
        procesa njihovih pokolenja! Naime, u tehnologiji proizvodnje OSB ploča kao unutrašnji i spoljašnji slojevi
        najčešće se koriste razni tipovi smola - za spoljašnji sloj na osnovu karbamidno-formaldehidnih ili
        melaminoformaldehidnih smola, a za unutrasnji sloj ne retko i fenolformaldehidna smola. Pri tome, smole
        sastavljaju 12 do 14% masenih delova. Sve te smole imaju visoku toksičnost, pri čemu prve dve u vazduh
        prostorija ispuštaju formaldehid i metanol, a treća još i fenol.


        Pri sintezi formaldehidnih smola reakcija sa karbamidom se zaustavlja na stadijumu ravnoteže, a nevezani
        formaldehid se skuplja na drvenim vlaknima i pri eksploataciji emituje u okolnu sredinu. Prema istraživanjima,
        otvrdla formaldehidna smola sklona je ka termičkoj destrukciji i već pri temperaturama iznad 1500C nastaje
        burno izdvajanje slobodnog formaldehida. Pri tome, vrlo je važno podvući da se i pri običnim uslovima
        eksploatacije iz očvrslih formaldehidnih smola stalno izdvaja formaldehid, usled razlaganja metilolnih i
        metilenefirnih veza.

        Po podacima toksikologa, formaldehid razdražujuće deluje na meko tkivo i kožu, jako deluje na centralni nervni
        sistem, organe vida, ima mutogena svojstva jer sprečava sintezu nukleinskih kiselina... Pri ulasku u organizam
        čoveka bilo kojim putem, formaldehid se brzo i potpuno resorbuje, skupljajući se delom i u kičmenoj moždini.
        U organizmu se formaldehid pretvara u mravlju kiselinu i metanol, pri čemu najčešće ta reakcija nastupa u jetri.

        Još od sredine 70-tih godina prošlog veka u sanitarno-toksikološkoj literaturi počeli su da se pojavljuju dokazi o
        kancerogenosti formaldehida, da bi kao rezultat 2004-te godine formaldehid bio oficijalno priznat direktnim
        kancerogenom i unešen u spisak kancerogenih supstanci Svetske zdravstvene organizacije pri OUN.
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19